Referendum hrvatskih radnika o vladinom predlogu zakona o radu

Udruženi hrvatski sindikati, uz pomoć više političkih stranaka i nevladinih organizacija, uspeli su da skupe 720.078 potpisa, što je više nego dovoljno za inicijativu za raspisivanje referenduma o vladinom predlogu izmena zakona o radu.

Po rečima kordinatora pet sindikalnih centrala i predsednika Hrvatskog udruženja sindikata Ozrena Matijaševića, sindikati će tokom dana izvestiti o tačnom broju prikupljenih potpisa i najaviti svoje dalje aktivnosti.

Pet hrvatskih sindikata tačno u ponoć, kada je istekao rok, završilo je s prikupljanjem potpisa za raspisivanje referenduma.

Akciju su počeli 9. juna, a po zakonu su u narednih 15 dana morali da skupe 10 odsto potpisa od ukupnog broja svih birača u Hrvatskoj, odnosno 449.506 potpisa.

Sindikati ističu da ih nakon uspeha akcije više ne interesuju pregovori o vladinom predlogu izmena zakona o radu, ni amandmani na taj predlog, već da su spremni da pregovaraju samo o svojim predlozima izmena zakona.

Sindikati su akciju i pokrenuli zbog stava da bi vladin predlog izmena mogao uništiti sistem kolektivnih ugovora.

Vlada predlaže da prava iz kolektivnog ugovora važe šest meseci nakon isteka ili raskida ugovora. Po sadašnjim odredbama, ako kolektivnim ugovorom nije drugačije određeno, nakon isticanja roka na koji je sklopljen kolektivni ugovor, on se i dalje primenjuje do sklapanja novog.

Sindikati strahuju da bi poslodavci mogli da opstruišu i otežu pregovore o novom kolektivnom ugovoru, tako da bi radnici ostali bez prava koja su im ugovorom garantovana.

Vlada predlaže i mogućnost otkazivanja svih kolektivnih ugovora, sklopljenih i na određeno i na neodređeno vreme.

Sadašnje je zakonsko rešenje da se kolektivni ugovor, sklopljen na neodređeno vreme, ne može jednostrano otkazati, a onaj sklopljen na određeno vreme, može otkazati samo ako je ta mogućnost u njemu predviđena.

Kad predsednik Sabora primi zahtev, Sabor može u roku od 30 dana zatražiti da Ustavni sud utvrdi da li je referendumsko pitanje, odnosno način izjašnjavanja birača o potrebi da se zatraži raspisivanje referenduma u skladu s Ustavom i zakonom.

Sabor referendum raspisuje odlukom, a zakonom o referendumu i drugim oblicima ličnog učešća u obavljanju državne vlasti i lokalne samouprave ne definiše se rok u kome to mora da se učini.

Zakon definiše rok u kome se referendum mora održati - od dana objave odluke o raspisivanju referenduma do dana održavanja referenduma ne sme proći manje od 20, niti više od 40 dana.

Po mišljenju profesora ustavnog prava Branka Smerdela, način sprovođenja referenduma trebao bi da reguliše Ustavni zakon o sprovođenju ustavnih promena, koji je odlukom Sabora odložen za šest meseci.

Problem bi se mogao rešiti hitnim donošenjem novog Zakona o referendumu koji bi bio u skladu s Ustavom. Za to bi Sabor pre raspisivanja referenduma imao dovoljno vremena, a potrebna je samo politička volja, tvrdi Smerdel.

(Tanjug)